Ana Đu­ka­no­vić Kolarević , se­stra pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ni­je pred­lo­že­na ni za svje­do­ka u pred­me­tu „Te­le­kom”, u ko­jem se is­tra­ga vo­di pro­tiv biv­šeg di­rek­to­ra te kom­pa­ni­je Ole­ga Ob­ra­do­vi­ća i ne­ka­da­šnjeg čla­na upra­ve Mi­o­dra­ga Iva­no­vi­ća. Ona se ne pominje u ovom predmetu iako je jedan od glavnih aktera ove afere. Njih dvo­ji­ca su je­di­ni okri­vlje­ni za zlo­u­po­tre­bu slu­žbe­nog po­lo­ža­ja, a tu­ži­la­štvo ih te­re­ti da su to­kom pri­va­ti­za­ci­je te kom­pa­ni­je se­bi i dru­gi­ma ne­za­ko­ni­to pri­ba­vi­li 2.300.000 eura. Is­tra­ga pro­tiv Ob­ra­do­vi­ća i Iva­no­vi­ća po­kre­nu­ta je zbog tri kon­sul­tant­ska ugo­vo­ra iz 2005. go­di­ne za ko­je je ame­rič­ka is­tra­ga utvr­di­la da su la­žni.
Iako je u is­tra­zi po­mi­nja­no i ime Ane Đu­ka­no­vić Kolarević, ona ni­je ob­u­hva­će­na na­red­bom za spro­vo­đe­nje is­tra­ge, a ni­je pred­lo­že­na ni za svje­do­ka u tom pred­me­tu.
Advo­kat Zo­ran Pi­pe­ro­vić, ko­ji sa ko­le­gom Dra­go­lju­bom Đu­ka­no­vi­ćem za­stu­pa Ob­ra­do­vi­ća i Iva­no­vi­ća, po­tvr­dio je da se ime pre­mi­je­ro­ve se­stre ne po­mi­nje u spi­si­ma pred­me­ta.
– Nje ne­ma me­đu pred­lo­že­nim svje­do­ci­ma – re­kao je Pi­pe­ro­vić.
On je do­dao da još uvi­jek ni­je pred­u­ze­ta nijed­na is­tra­žna rad­nja u ko­joj su okri­vlje­ni Ob­ra­do­vić i Iva­no­vić.
–Po­sla­li smo do­pis da nas oba­vi­je­ste o sva­koj rad­nji ko­ju pre­du­zmu. S ob­zi­rom da ni­je­smo do­bi­li ni­ka­kvo oba­vje­šte­nje od nad­le­žnog tu­ži­o­ca, si­gu­ran sam da se ne pred­u­zi­ma­ju rad­nje ko­ji­ma bi mo­ra­li da pri­su­stvu­ju bra­ni­o­ci. Ka­da oni bu­du spro­ve­li do­ka­ze ko­je su po­nu­di­li, on­da će­mo i mi pred­lo­ži­ti do­ka­ze ko­je će tu­ži­lac spro­ve­sti u svo­joj is­tra­zi – ka­zao je Pi­pe­ro­vić.
Skup­štin­ski an­ket­ni od­bor sa­slu­šao je pri­je tri go­di­ne Ob­ra­do­vi­ća i Iva­no­vi­ća, ko­ji su ta­da sa­op­šti­li da ne mo­gu da pri­ča­ju o Te­le­ko­mu bez do­zvo­le biv­šeg po­slo­dav­ca.
Is­tra­ga o pri­va­ti­za­ci­ji Te­le­ko­ma po­kre­nu­ta je kra­jem 2011. go­di­ne, na­kon što su ame­rič­ke vla­sti sa­op­šti­le da ima­ju do­ka­ze da je pri­va­ti­za­ci­ju Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma pra­ti­la ko­rup­ci­ja. Vla­sti SAD su utvr­di­le da je Ma­đar te­le­kom pri ku­po­vi­ni Te­le­ko­ma pod­mi­tio vi­še cr­no­gor­skih zva­nič­ni­ka sa ukup­no 7,35 mi­li­o­na eura.
Prav­ni za­stup­nik ame­rič­ke Ko­mi­si­je za ha­r­ti­je od vri­jed­no­sti Ro­bert Dodž iz­ja­vio je da po­sje­du­ju do­ku­men­ta i do­ka­ze na osno­vu ko­jih su do­šli do za­ključ­ka da je Ma­đar te­le­kom sa vi­še od se­dam mi­li­o­na eura pod­mi­tio vi­še vla­di­nih zva­nič­ni­ka u po­stup­ku ku­po­vi­ne Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma 2005. go­di­ne, ali ta­da ta do­ku­men­ta ni­je­su bi­la do­stup­na jav­no­sti. Slu­čaj je okon­čan, a ame­rič­ki or­ga­ni su dio do­ku­men­ta­ci­je do­sta­vi­li cr­no­gor­skom tu­ži­la­štvu. U me­đu­vre­me­nu su Doj­če te­le­kom i nje­go­va kćer­ka fir­ma Ma­đar te­le­kom pri­sta­li da pla­te sko­ro 100 mi­li­o­na do­la­ra da nju­jor­ški Okru­žni sud ne bi na­sta­vio pro­ces zbog mal­ver­za­ci­ja pri­li­kom ku­po­vi­ne cr­no­gor­skog te­le­ko­mu­ni­ka­ci­o­nog ope­ra­te­ra. Doj­če te­le­kom je, na­vod­no, pre­ko svo­je po­dru­žni­ce Ma­đar te­le­kom cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma u po­stup­ku pri­va­ti­za­ci­je Te­le­ko­ma is­pla­tio vi­še­mi­li­on­ski mi­to, a u tu­žbi ame­rič­ke Ko­mi­si­je za har­ti­je od vri­jed­no­sti na­ve­de­no je da su pod­mi­ći­va­nje u Cr­noj Go­ri u ime Ma­đar te­le­ko­ma omo­gu­ći­la tri di­rek­to­ra, i to pre­ko če­ti­ri la­žna ugo­vo­ra o kon­sul­tant­skim uslu­ga­ma ukup­ne vri­jed­no­sti 7.350.000 eura. Ob­ra­do­vić je, na­vod­no, su­pot­pi­snik dva, a Iva­no­vić jed­nog od ta če­ti­ri kon­sul­tant­ska ugo­vo­ra sklo­plje­na 2005. go­di­ne.
Pri­tom, ka­ko je usta­no­vi­la ame­rič­ka Ko­mi­si­ja, je­dan od ta dva ugo­vo­ra po­slu­žio je da se se­stri naj­vi­šeg zva­nič­ni­ka Vla­de is­pla­ti dio ili či­tav iz­nos. Ame­rič­ka ko­mi­si­ja u svo­joj tu­žbi tvr­di da je dva ugo­vo­ra sa kom­pa­ni­ja­ma ko­je u svom na­zi­vu ima­ju ri­je­či Sig­ma i Ro­li (Raw­le­igh), sklo­pi­la ćer­ka kom­pa­ni­ja Ma­đar te­le­ko­ma. Ugo­vor sa Sig­mom sklo­pljen je u ma­ju 2005. go­di­ne, ali je da­ti­ran na 6. april 2005, ne­pun mje­sec da­na na­kon što je Ma­đar te­le­kom zva­nič­no po­stao ve­ćin­ski vla­snik Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma. Pot­pi­sao ga je je­dan od čla­no­va ta­da­šnjeg od­bo­ra di­rek­to­ra i Ob­ra­do­vi­ćev ko­le­ga Ta­maš Mor­vai, pro­tiv ko­jeg je Ko­mi­si­ja po­kre­nu­la tu­žbu. Vri­jed­nost tog ugo­vo­ra bi­la je 2,88 mi­li­o­na, od če­ga je „se­stri ta­da­šnjeg naj­vi­šeg zva­nič­ni­ka Vla­de ko­ja se ba­vi advo­ka­tu­rom” is­pla­ćen dio ili cio iz­nos od 580.000.
D.Ž.

Ne­gi­ra­li dje­lo

Okri­vlje­ni su na sa­slu­ša­nju ne­gi­ra­li sva­ku stav­ku dis­po­zi­ti­va na­red­be o spro­vo­đe­nju is­tra­ge i ob­ja­sni­li svu pro­ce­du­ru ko­ja je ta­da vo­đe­na.
– Ne znam ka­ko će tu­ži­la­štvo da do­ka­že da su mo­ji bra­nje­ni­ci se­bi i dru­go­me pri­ba­vi­li pro­tiv­prav­nu imo­vin­sku ko­rist, tim pri­je što je evi­dent­no da za Ma­đar te­le­kom, ko­ji je sa­da vla­snik, ni­je na­stu­pi­la šte­ta. Ako ne­ma šte­te, ne­ma ni dje­la – is­ti­če Pi­pe­ro­vić.